Šta je stres?

Stres je stanje u kome organizam reaguje na spoljašnje i unutrašnje nadražaje(stresogeni faktori),usmeravajući pri tom energiju na suočavanje sa opasnim ili ekstremnim situacijama.

Stresogeni faktori mogu biti bilo kakvo iskustvo, okolina, živo biće ili predmet koji narušava normalno funkcionisanje organizma.

Stres je normalana reakcija organizma čija je svrha samoodržanje. Ukoliko je organizam predugo ili prečesto izložen stresu, možemo ga definisati kao skup fizičkih, hemijskih ili emotivnih nadražaja iz okoline, koji kod pojedinca izazivaju neadekvatnu adaptaciju tj. Uzrokuju fiziološku tenziju, koja može doprineti razvoju bolesti.

Stresu ne podleže samo čovek, već sva živa bića, čak i biljke- stres je reakcija na opasnost.

Šta se događa kad je organizam pod stresom?

U trenutku kad se organizam nađe pod uticajem izvora stresa ,simpatikusni nervni sistem aktivira centar u mozgu(hipotalamus), koji proizvodi i po potrebi otpušta hipotalamusne hormone(hormone stresa).

Jedan od tih hormona je kortikotropin(engl. Corticotropin relesing hormone-CRH) koji direktno putuje do hipofize.Hipofiza otpušta adenokorikotropni hormon ( ACTH) ili kortikotropin-peptidni hormon koji stimuliše stvaranje i izlučivanje glukokortikoida( naročito kortizola) iz adrenalnog korteksa.

Mehanizam povratne sprege održava lučenje kortizola unutar dobro definisanih ukupnih dnevnih granica. Osim kortizola, adrenalni korteks proizvodi i dr. Hormone kao testosterona.

Testosteron ima anabolički učinak na izgradnju mišića i mentalno stanje. Visoka koncentracija testosterona je povezana sa pojačanim ispolavanjem agrasije kod mužjaka.

Prva reakcija tela na stres, bilo da je reč o stresu uzrokovanim emocijama ili fizičkim naporom je otpuštanje adreanalina.

Adrenalin je neurotransmiter usled koga raste napetost, krvni pritisak, šećer u krvi i telesna temperatura, ubrzava se disanje, zaustavlja probava, šire se zenice i disajni putevi.Ove biohemijske reakcije dovode organizam u stanje pojačane aktivnosti, te pripremaju životinju na borbu ili bežanje.

Zato je stres izuzetno bitan za preživljavanje u prirodi.

Naravno, telo ne može predugo ostati u stanju napetosti i pripravnosti, zato predugo izlaganje stresu, strahu ili šoku ima negativne posledice na organizam, kao što je iscrpljenost i bolest.

Konstanto povišen nivo kortizola slabi imunitet, utiče na bolesti digestivnog sistema, poput čireva na želucu i hroničnih proliva, pa nakon dužeg vremena može izazvati oštećene nadbubrežne žlezde.Takođe utiče na smanjenu sposobnost reprodukcije( parenje) što je vidljivo kod životinja držanih u zoološkim vrtovima, te na promene u ponašanju( agrsija) i raspoloženje.

Ono što ljudi teško prihvataju i neshvataju ( ili ne žele shvatiti) je da problematična ponašanja vrlo često nastaju zbog stresa.

Uzroci stresa ( stresogeni faktori)

  • Direktna pretnja od strane ljudi ili drugog psa, kao što je bes, ljutnja agresija
  • Trzanje povodnika,kažnjavanje, forsiranje u određeni položaj(često na leđa, tzv.alpha roll),navlačenje
  • Previše očekivanja tokom odgoja i učenja
  • Previše fiziče aktivnosti
  • Glad i žeđ
  • Nemogućnost obavljanja fizioloških potreba
  • Temperatura okolne sredine, vrućina ili hladnoća
  • Bol, bolesti
  • Previše buke
  • Samoća i izolacija,
  • Predugačak boravak u zatvorenom ili ograđenom prostoru
  • Iznenadne situacije i promene
  • Previše uzbuđenja tokom igre sa ljudima ili psima
  • Nedostatak prostora ili vremena za odmor
  • Traumatična iskustva, bilo da se radi o nezgodama ili su su prouzrokovana lošim i grubim ophođenjem
  • Dosada
  • Neželjena interakcija sa ljudima ili psima

Simptomi stresa

  • Nesposobnost psa da se umiri , hodanje sa jednog kraja na drugi
  • Fokusiranost na igračke , loptice,…na žalost mnogi takve pse smatraju jednostavno hiperaktivnim
  • Preterana reakcija na odredjene situacije ili događaje
  • Češanje, često pogrešno tumačeno kao alergija
  • Griženje, lizanje šapa i određenih delova tela, često pogrešno tumačenje kao alergija
  • Opadanje dlake i perut
  • Hvatanje repa
  • Lajanje, zavijanje, cviljenje bez jasno vidljivog razloga
  • Probavne smetnje- proliv ili zatvor, povraćanje, gastritis, anoreksija
  • Napetost mišića
  • Gubitatak ili povećanje apetita
  • Česta potreba za vršenjem nužde
  • Alergije-mnoge su uzrokovane stresom , dok ljudi smatraju da treba menjati hranu
  • Naskakivanje, često potpuno pogrešno interpretirano kao dominacija
  • Znojenje( na šapama; vlažni otisci na odu ili kod veterinara na stolu)
  • Nervoza
  • Agresivno ponašanje
  • Zamena ponašanje:korišćenje nekog dr.ponašanja ili radnje kada tražimo od psa da nešto napravi, na pr. tražimo da legne, a pas se proteže ili daje šapu, češe se, skreće pogled
  • Fiksacija na svetlost ili senke
  • Loš kvalitet dlake, nakon dužeg izlaganja sttresnim situacijama dlaka postaje loša, krta, lomljiva ili masna
  • Neugodan zadah tela ili iz usta
  • Nemogućnost koncentracije
  • Kod mužjaka protruzija penisa

Znakovi primirenja i umirivanja

  • Otresanje (ako nije mokar ali želi nešto skinuti sa sebe)
  • Slinjenje ( ako pas nije gladan ili nije vruće)
  • Dahtanje( ako nije vruće)
  • Zevanje( ako pas nije pospan)
  • Protezanje
  • Dizanje šape
  • Drhtanje
  • Kijanje
  • “Sankanje”(zadnjeg dela tela po tlu, pas ima gliste)

Ponekad signali kao što su zevanje, kijanje, otresanje i sl.mogu značiti oslobađanje od stresa a ne sam stress. Signale treba promatrati u kontekstu.

Kako smanjiti uticaj stresa na pse?

Da bi smanjili stress i loš uticaj stresa na naše pse, potrebno je razumeti njihovo ponašanje, naučiti šta nam pokušavcaju reći, kako se osećaju i šta žele. Prepoznati kada i da li im je nešto previše naporno, šta ih uzbuđuje, jesu li umorni i da li ih možda nešto boli. Kada naučimo da prepoznajemo sa kojim se stvarima ili situacijama teže nosi, puno je lakše adekvatno reagovati-skloniti psa iz te situacije ili okoline koja je za njega previše stresna ili promeniti naše ponašanje prema psu. Takođe je vrlo bitno znati razliku između uzbuđenja I ponašanju uzrokovanih stresom.

Izuzetno je važna i socijalizacija kojom pomažemo psu da nauči kako da se nosi sa svakodnevnim situacijama u svetu u kome živi. Socijalizacijom grdaimo i učvršćujemo njihovo samopouzdanje. Uz sve to važno je razmisliti o tome jesu li naše želje i ambicije vredne stavljanja naših ljubimaca u situacije koje psima nisu baš toliko prijatne, poput bavljenja sportom i raznim kinološkim disciplinama. Svakako ne želim reći da se ne biste trebali time baviti, ali je bitno znati stati ili prestati, kada prepoznamo kod pasa neki od navedenih znakova stresa. Naš cilj bi trebao biti zabava i istinsko uživanje u društvu jedni drugih, što je daleko vrednijeod bilo kakvih nagrada i pehara.

Ljudi vole živeti u uverenju da je način života kojim žive njihovi psi dobar, ako ne i bolji od onoga što bi oni sami odabrali. Činjenica je da je to daleko od onog što ljudi misle. Koliko god grubo zvučalo. Mi ljudi, na neki način forsiramo pse da se priviknu na naš način života, na život u zatvorenom prostoru, uprkos tome što neki žive napolju. Menjamo njihove prirodne navike i potrebe, privikavamo ih na naše, učimo ih ponašanjima koja moraju biti u skladu sa ljudskim pravilima, često pri tome gušeći njihove prirodne instinkte. Psi ne traže mnogo. Njima je najvažnije biti ono što jesu; da imaju hrane i vode, da koriste svoje nagone i instinkte, da imaju društvo, vrema za odmor izabavu.